¹ A u crkvi koja beše u Antiohiji behu neki proroci i učitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvaše Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom četvorovlasnikom, i Savle.

² A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.

³ Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.

⁴ Ovi dakle poslani od Duha Svetog siđoše u Seleukiju, i odande otploviše u Kipar.

⁵ I došavši u Salamin javiše reč Božju u zbornicama jevrejskim; a imahu i Jovana slugu.

⁶ A kad prođoše ostrvo tja do Pafa, nađoše nekakvog čoveka vračara, i lažnog proroka, Jevrejina, kome beše ime Varisus,

⁷ Koji beše s namesnikom Srđem Pavlom, čovekom razumnim. Ovaj dozvavši Varnavu i Savla zaiska da čuje reč Božju.

⁸ A Elima vračar (jer to znači ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajući da odvrati namesnika od vere.

⁹ A Savle koji se zvaše i Pavle, pun Duha Svetog pogledavši na nj

¹⁰ Reče: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine đavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?

¹¹ I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budeš slep da ne vidiš sunce za neko vreme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajući tražaše vođu.

¹² Tada namesnik, kad vide šta bi, verova, diveći se nauci Gospodnjoj.

¹³ A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim.

¹⁴ A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.

¹⁵ A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite.

¹⁶ A Pavle ustavši i mahnuvši rukom reče: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! Čujte.

¹⁷ Bog naroda ovog izabra oce naše, i podiže narod kad behu došljaci u zemlji misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje.

¹⁸ I do četrdeset godina prehrani ih u pustinji.

¹⁹ I zatrvši sedam naroda u zemlji hananskoj na kocke razdeli im zemlju njihovu.

²⁰ I potom na četiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.

²¹ I od tada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisovog, čoveka od kolena Venijaminovog, za četrdeset godina.

²² I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče svedočeći: Nađoh Davida sina Jesejevog, čoveka po srcu mom, koji će ispuniti sve volje moje.

²³ Od njegovog semena podiže Bog po obećanju Izrailju spasa Isusa;

²⁴ Kad Jovan pred Njegovim dolaskom propoveda krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevom.

²⁵ I kad svršivaše Jovan tečenje svoje, govoraše: Ko mislite da sam ja nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razrešiti remen na obući Njegovoj.

²⁶ Ljudi braćo! Sinovi roda Avraamovog, i koji se među vama Boga boje! Vama se posla reč ovog spasenja.

²⁷ Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše Ovog i glasove proročke koji se čitaju svake subote, osudivši Ga izvršiše.

²⁸ I ne našavši nijedne krivice smrtne moliše Pilata da Ga pogubi.

²⁹ I kad svršiše sve što je pisano za Njega, skinuše Ga s drveta i metnuše u grob.

³⁰ A Bog vaskrse Ga iz mrtvih.

³¹ I pokaziva se mnogo dana onima što izlaziše s Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom.

³² I mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa;

³³ Kao što je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.

³⁴ A da Ga iz mrtvih vaskrse da se više ne vrati u truljenje ovako kaže: Daću vam svetinju Davidovu vernu.

³⁵ Zato i na drugom mestu govori: Nećeš dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.

³⁶ Jer David posluživši rodu svom po volji Božjoj umre, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.

³⁷ A kog Bog podiže ne vide truljenje.

³⁸ Tako da vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha.

³⁹ I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje.

⁴⁰ Gledajte dakle da ne dođe na vas ono što je kazano u prorocima:

⁴¹ Vidite, nemarljivi! I čudite se, i nek vas nestane; jer ja činim delo u vaše dane, delo koje nećete verovati ako vam ko uskazuje.

⁴² A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore.

⁴³ A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.

⁴⁴ A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.

⁴⁵ A kad videše Jevreji narod, napuniše se zavisti, i govorahu protivno rečima Pavlovim nasuprot govoreći i huleći.

⁴⁶ A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste dostojni večnog života, evo se obrćemo k neznabošcima.

⁴⁷ Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje do samog kraja zemlje.

⁴⁸ A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni.

⁴⁹ I reč se Božja raznošaše po svoj okolini.

⁵⁰ Ali Jevreji podgovoriše pobožne i poštene žene i starešine gradske te podigoše gonjenje na Pavla i Varnavu, i isteraše ih iz svoje zemlje.

⁵¹ A oni otresavši na njih prah sa svojih nogu dođoše u Ikoniju.

⁵² A učenici punjahu se radosti i Duha Svetog.