¹ U ono pak vreme podiže Irod car ruke da muči neke od crkve.

² I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem.

³ I videvši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati i Petra (a behu dani presnih hlebova),

⁴ Kog i uhvati i baci u tamnicu i predade ga četvorici četvrtnika vojničkih da ga čuvaju, i mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.

⁵ I tako Petra čuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.

⁶ A kad htede Irod da ga izvede, onu noć spavaše Petar među dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima čuvahu tamnicu.

⁷ I gle, anđeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.

⁸ A anđeo mu reče: Opaši se, i obuj opanke svoje. I učini tako. I reče mu anđeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.

⁹ I izišavši iđaše za njim, i ne znaše da je to istina što anđeo činjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.

¹⁰ A kad prođoše prvu stražu i drugu i dođoše k vratima gvozdenim koja vođahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega.

¹¹ I kad dođe Petar k sebi reče: Sad zaista vidim da Bog posla anđela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega čekanja naroda jevrejskog.

¹² I razmislivši dođe kući Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu.

¹³ A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da čuje.

¹⁴ I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima.

¹⁵ A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrđivaše da je tako. A oni govorahu: Anđeo je njegov.

¹⁶ A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se.

¹⁷ A on mahnuvši na njih rukom da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reče: javite ovo Jakovu i braći. I izišavši otide na drugo mesto.

¹⁸ A kad bi dan, beše ne mala buna među vojnicima, šta to bi od Petra.

¹⁹ A kad ga Irod zaiska i ne nađe, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judeje u Ćesariju onamo življaše.

²⁰ Jer se Irod srđaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dođoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva.

²¹ A u određeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im;

²² A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji.

²³ Ali ujedanput udari ga anđeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crvi izdahnu.

²⁴ A reč Božija rastijaše i množaše se.

²⁵ A Varnava i Savle predavši pomoć vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Marko.