¹ A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska.

² Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka;

³ On vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi anđela Božjeg gde siđe k njemu i reče mu: Kornilije!

⁴ A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu;

⁵ I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra:

⁶ On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

⁷ I kad otide anđeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu,

⁸ I kazavši im sve posla ih u Jopu.

⁹ A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat.

¹⁰ I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe,

¹¹ I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju;

¹² U kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

¹³ I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

¹⁴ A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto.

¹⁵ I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

¹⁶ I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.

¹⁷ A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima,

¹⁸ I zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar?

¹⁹ A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te;

²⁰ Nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah.

²¹ A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli?

²² A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od anđela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe.

²³ Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar pođe s njima, i neki od braće koja beše u Jopi pođoše s njim.

²⁴ I sutradan uđoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje.

²⁵ A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se.

²⁶ I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek.

²⁷ I s njim govoreći uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali.

²⁸ I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim;

²⁹ Zato i bez sumnje dođoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene?

³⁰ I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj,

³¹ I reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom.

³² Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe kazaće ti.

³³ Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapoveđeno.

³⁴ A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko;

³⁵ Nego u svakom narodu onaj koji se boji Njega i tvori pravdu, mio je Njemu.

³⁶ Reč što posla sinovima Izrailjevim, javljajući mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima.

³⁷ Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji počevši od Galileje po krštenju koje propoveda Jovan:

³⁸ Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim.

³⁹ I mi smo svedoci svemu što učini u zemlji judejskoj i Jerusalimu; kog i ubiše obesivši na drvo.

⁴⁰ Ovog Bog vaskrse treći dan, i dade Mu da se pokaže,

⁴¹ Ne svemu narodu nego nama svedocima napred izbranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po vaskrsenju Njegovom iz mrtvih.

⁴² I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedočimo da je On narečeni od Boga sudija živim i mrtvim.

⁴³ Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju.

⁴⁴ A dok još Petar govoraše ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu reč.

⁴⁵ I udiviše se verni iz obrezanja koji behu došli s Petrom, videći da se i na neznabošce izli dar Duha Svetog.

⁴⁶ Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i veličahu Boga. Tada odgovori Petar:

⁴⁷ Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi?

⁴⁸ I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.