¹ A Savle još dišući pretnjom i smrću na učenike Gospodnje pristupi k poglavaru svešteničkom,

² I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nađe od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.

³ A kad beše na putu i dođe blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba,

⁴ I padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?

⁵ A on reče: Ko si Ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila praćati se.

⁶ A on drhćući od straha reče: Gospode! Šta hoćeš da činim? I Gospod mu reče: Ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta ti treba činiti.

⁷ A ljudi koji iđahu s njim stajahu i čuđahu se, jer čujahu glas a ne viđahu nikoga.

⁸ A Savle usta od zemlje, i otvorenim očima svojim nikoga ne viđaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.

⁹ I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.

¹⁰ A u Damasku beše jedan učenik, po imenu Ananija, i reče mu Gospod u utvari: Ananija! A on reče: Evo me, Gospode!

¹¹ A Gospod mu reče: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,

¹² I vide u utvari čoveka, po imenu Ananiju, gde uđe i metnu ruku na nj da progleda.

¹³ A Ananija odgovori: Gospode! Ja čuh od mnogih za tog čoveka kolika zla počini svetima Tvojim u Jerusalimu;

¹⁴ I ovde ima vlast od glavara svešteničkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje.

¹⁵ A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve.

¹⁶ A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.

¹⁷ I pođe Ananija, i uđe u kuću, i metnuvši ruke na nj reče: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog.

¹⁸ I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se.

¹⁹ I pošto pojede okrepi se; i bi Savle nekoliko dana s učenicima koji behu u Damasku.

²⁰ I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji.

²¹ A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dođe da ih povezane vodi glavarima svešteničkim.

²² A Savle se većma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos.

²³ A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.

²⁴ Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili;

²⁵ A učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici.

²⁶ A kad dođe Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik.

²⁷ A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.

²⁸ I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.

²⁹ I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.

³⁰ A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars.

³¹ A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hođahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.

³² I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dođe i k svetima koji življahu u Lidi.

³³ I nađe tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.

³⁴ I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.

³⁵ I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.

³⁶ A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše.

³⁷ I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.

³⁸ A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih.

³⁹ A Petar ustavši otide s njima, i kad dođe, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.

⁴⁰ A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede.

⁴¹ Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.

⁴² I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.

⁴³ I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.