¹ Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti

² Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,

³ Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.

⁴ I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;

⁵ Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.

⁶ A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?

⁷ A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;

⁸ Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

⁹ I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.

¹⁰ I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,

¹¹ Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.

¹² Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.

¹³ I kad uđoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.

¹⁴ Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.

¹⁵ I u dane one ustavši Petar između učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):

¹⁶ Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;

¹⁷ Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.

¹⁸ On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.

¹⁹ I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.

²⁰ Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.

²¹ Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus,

²² Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.

²³ I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.

²⁴ I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,

²⁵ Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.

²⁶ I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga među jedanaest apostola.