¹ Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan

² (Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi),

³ Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.

⁴ A valjalo Mu je proći kroz Samariju.

⁵ Tako dođe u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.

⁶ A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seđaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.

⁷ Dođe žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus; daj mi da pijem.

⁸ (Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)

⁹ Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima.

¹⁰ Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.

¹¹ Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu?

¹² Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?

¹³ Odgovori isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;

¹⁴ A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.

¹⁵ Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.

¹⁶ Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dođi ovamo.

¹⁷ Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;

¹⁸ Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.

¹⁹ Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.

²⁰ Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.

²¹ Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.

²² Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.

²³ Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.

²⁴ Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.

²⁵ Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dođe kazaće nam sve.

²⁶ Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.

²⁷ I tada dođoše učenici Njegovi, i čuđahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom?

²⁸ A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima:

²⁹ Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?

³⁰ Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše k Njemu.

³¹ A učenici Njegovi moljahu Ga, međutim, govoreći: Ravi! Jedi.

³² A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.

³³ Tada učenici govorahu među sobom: Već ako Mu ko donese da jede?

³⁴ A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.

³⁵ Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.

³⁶ I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;

³⁷ Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.

³⁸ Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uđoste.

³⁹ I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila.

⁴⁰ Kad dođoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.

⁴¹ I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.

⁴² A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.

⁴³ A posle dva dana iziđe odande, i otide u Galileju:

⁴⁴ Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti.

⁴⁵ A kad dođe u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.

⁴⁶ Dođe pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.

⁴⁷ Ovaj čuvši da Isus dođe iz Judeje u Galileju, dođe k Njemu i moljaše Ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na samrti.

⁴⁸ I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete.

⁴⁹ Reče Mu carev čovek: Gospode! Siđi dok nije umrlo dete moje.

⁵⁰ Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i pođe.

⁵¹ I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav.

⁵² Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica.

⁵³ Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova.

⁵⁴ Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dođe iz Judeje u Galileju.