¹ I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.

² A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.

³ I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.

⁴ Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas.

⁵ Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

⁶ A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.

⁷ Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.

⁸ I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.

⁹ A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,

¹⁰ I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.

¹¹ Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

¹² Potom siđe u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.

¹³ I blizu beše pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim.

¹⁴ I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.

¹⁵ I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;

¹⁶ I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.

¹⁷ A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.

¹⁸ A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?

¹⁹ Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.

²⁰ A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?

²¹ A On govoraše za crkvu tela svog.

²² A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.

²³ A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.

²⁴ Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,

²⁵ I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.