¹ U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

² Ona beše u početku u Boga.

³ Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.

⁴ U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.

⁵ I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.

⁶ Posla Bog čoveka po imenu Jovana.

⁷ Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj.

⁸ On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo.

⁹ Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.

¹⁰ Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna.

¹¹ K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše.

¹² A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,

¹³ Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.

¹⁴ I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.

¹⁵ Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.

¹⁶ I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.

¹⁷ Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista.

¹⁸ Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.

¹⁹ I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti?

²⁰ I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos.

²¹ I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam.

²² A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe?

²³ Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.

²⁴ I behu poslanici od fariseja,

²⁵ I zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok?

²⁶ Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a među vama stoji koga vi ne znate.

²⁷ On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.

²⁸ Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.

²⁹ A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.

³⁰ Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše.

³¹ I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dođoh da krstim vodom.

³² I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu.

³³ I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim.

³⁴ I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji.

³⁵ A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih,

³⁶ I videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije.

³⁷ I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.

³⁸ A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš?

³⁹ I reče im: Dođite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata.

⁴⁰ A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;

⁴¹ On nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos.

⁴² I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar.

⁴³ A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.

⁴⁴ A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog.

⁴⁵ Filip nađe Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.

⁴⁶ I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi.

⁴⁷ A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.

⁴⁸ Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom.

⁴⁹ Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.

⁵⁰ Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog.

⁵¹ I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.