¹ A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;

² Ali nađoše kamen odvaljen od groba.

³ I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa.

⁴ I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;

⁵ A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga među mrtvima?

⁶ Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,

⁷ Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.

⁸ I opomenuše se reči Njegovih.

⁹ I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.

¹⁰ A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.

¹¹ I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.

¹² A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.

¹³ I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

¹⁴ A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima.

¹⁵ I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima.

¹⁶ A oči im se držahu da Ga ne poznaše.

¹⁷ A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?

¹⁸ A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?

¹⁹ I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;

²⁰ Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?

²¹ A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.

²² A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,

²³ I ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ.

²⁴ I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.

²⁵ I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!

²⁶ Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?

²⁷ I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

²⁸ I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.

²⁹ I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.

³⁰ I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

³¹ Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.

³² I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

³³ I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,

³⁴ Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.

³⁵ I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.

³⁶ A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam.

³⁷ A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.

³⁸ I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?

³⁹ Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.

⁴⁰ I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.

⁴¹ A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?

⁴² A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.

⁴³ I uzevši izjede pred njima.

⁴⁴ I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.

⁴⁵ Tada im otvori um da razumeju pismo.

⁴⁶ I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;

⁴⁷ I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.

⁴⁸ A vi ste svedoci ovome.

⁴⁹ I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.

⁵⁰ I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

⁵¹ I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.

⁵² I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.

⁵³ I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.