¹ I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevanđelje, dođoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama,

² I rekoše Mu govoreći: Kaži nam kakvom vlasti to činiš? Ili ko ti je dao vlast tu?

³ A On odgovarajući reče im: i ja ću vas upitati jednu reč, i kažite mi:

⁴ Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?

⁵ A oni pomišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo s neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?

⁶ Ako li kažemo od ljudi, sav će nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.

⁷ I odgovoriše: Ne znamo otkuda.

⁸ A Isus im reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

⁹ A narodu poče kazivati priču ovu: Jedan čovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.

¹⁰ I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.

¹¹ I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.

¹² I posla opet trećeg; a oni i onog raniše, i isteraše.

¹³ Onda reče gospodar od vinograda: Šta ću činiti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.

¹⁴ A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreći: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.

¹⁵ I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će dakle učiniti njima gospodar od vinograda?

¹⁶ Doći će i pogubiće ove vinogradare, i daće vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!

¹⁷ A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?

¹⁸ Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

¹⁹ I gledahu glavari sveštenički i književnici u onaj čas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu priču kaza.

²⁰ I pažahu na Njega, i poslaše vrebače, koji se građahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reči da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.

²¹ I upitaše Ga govoreći: Učitelju! Znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem:

²² Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne?

²³ A On razumevši njihovo lukavstvo reče im: Šta me kušate?

²⁴ Pokažite mi dinar; čiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Ćesarev.

²⁵ A On im reče: Podajte dakle šta je ćesarevo ćesaru, a šta je Božije Bogu.

²⁶ I ne mogoše reči Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.

²⁷ A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga

²⁸ Govoreći: Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.

²⁹ Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece;

³⁰ I uze drugi ženu, i on umre bez dece;

³¹ I treći je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše;

³² A posle svih umre i žena.

³³ O vaskrsenju dakle koga će od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.

³⁴ I odgovarajući Isus reče im: Deca ovog sveta žene se i udaju;

³⁵ A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati;

³⁶ Jer više ne mogu umreti; jer su kao anđeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.

³⁷ A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.

³⁸ A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.

³⁹ A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju! Dobro si kazao.

⁴⁰ I već ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im reče:

⁴¹ Kako govore da je Hristos sin Davidov?

⁴² Kad sam David govori u psaltiru: Reče Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,

⁴³ Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.

⁴⁴ David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?

⁴⁵ A kad sav narod slušaše, reče učenicima svojim:

⁴⁶ Čuvajte se od književnika, koji hoće da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama;

⁴⁷ Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osuđeni.