¹ I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.

² I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

³ A On im kaza priču ovu govoreći:

⁴ Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?

⁵ I našavši digne je na rame svoje radujući se,

⁶ I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.

⁷ Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

⁸ Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?

⁹ I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.

¹⁰ Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

¹¹ I reče: Jedan čovek imaše dva sina,

¹² I reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.

¹³ I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

¹⁴ A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

¹⁵ I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

¹⁶ I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

¹⁷ A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

¹⁸ Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,

¹⁹ I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

²⁰ I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.

²¹ A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

²² A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

²³ I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

²⁴ Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.

²⁵ A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.

²⁶ I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?

²⁷ A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.

²⁸ A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.

²⁹ A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

³⁰ A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

³¹ A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

³² Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.