¹ I dogodi Mu se da dođe u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.

² I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.

³ I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?

⁴ A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.

⁵ I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?

⁶ I ne mogoše Mu odgovoriti na to.

⁷ A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:

⁸ Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude među gostima ko stariji od tebe;

⁹ I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.

¹⁰ Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dođe onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.

¹¹ Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.

¹² A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;

¹³ Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;

¹⁴ I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.

¹⁵ A kad ču to neki od onih što seđahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!

¹⁶ A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;

¹⁷ I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.

¹⁸ I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.

¹⁹ I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.

²⁰ I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.

²¹ I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.

²² I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.

²³ I reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među ograde, te nateraj da dođu da mi se napuni kuća.

²⁴ Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.

²⁵ Iđaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:

²⁶ Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.

²⁷ I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.

²⁸ I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?

²⁹ Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati

³⁰ Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.

³¹ Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?

³² Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.

³³ Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.

³⁴ So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?

³⁵ Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.