¹ I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore Maslinske, posla dvojicu od učenika svojih

² I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.

³ I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.

⁴ A oni odoše, i nađoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.

⁵ I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?

⁶ A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.

⁷ I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.

⁸ A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.

⁹ A koji iđahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!

¹⁰ Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

¹¹ I uđe Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom.

¹² I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne.

¹³ I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.

¹⁴ I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.

¹⁵ I dođoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

¹⁶ I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.

¹⁷ I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu.

¹⁸ I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.

¹⁹ I kad bi uveče izađe napolje iz grada.

²⁰ I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena.

²¹ I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.

²² I odgovarajući Isus reče im:

²³ Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.

²⁴ Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.

²⁵ I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.

²⁶ Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.

²⁷ I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po crkvi dođoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine,

²⁸ I rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš?

²⁹ A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.

³⁰ Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.

³¹ I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?

³² Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.

³³ I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.