¹ I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.

² I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

³ I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

⁴ I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.

⁵ I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

⁶ I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

⁷ A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;

⁸ I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.

⁹ I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.

¹⁰ Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

¹¹ I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.

¹² I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

¹³ I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu.

¹⁴ I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

¹⁵ I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole:

¹⁶ Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

¹⁷ I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;

¹⁸ I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

¹⁹ I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

²⁰ I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

²¹ I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

²² A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

²³ I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

²⁴ I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

²⁵ I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

²⁶ I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.

²⁷ Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

²⁸ Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

²⁹ A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.

³⁰ Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

³¹ I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

³² I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

³³ I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

³⁴ I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja.

³⁵ Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.