¹ Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.

² Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

³ Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.

⁴ Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.

⁵ I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.

⁶ A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji.

⁷ I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.

⁸ Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.

⁹ I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,

¹⁰ I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub siđe na Njega.

¹¹ I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

¹² I odmah Duh izvede Ga u pustinju.

¹³ I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i anđeli služahu Mu.

¹⁴ A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem

¹⁵ I govoreći: Izađe vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevanđelje.

¹⁶ I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.

¹⁷ I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

¹⁸ I odmah ostavivši mreže svoje pođoše za Njim.

¹⁹ I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u lađi krpljahu mreže;

²⁰ I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za Njim.

²¹ I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.

²² I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

²³ I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika

²⁴ Govoreći: Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

²⁵ I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izađi iz njega.

²⁶ I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izađe iz njega.

²⁷ I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?

²⁸ I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.

²⁹ I odmah, izašavši iz zbornice, dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

³⁰ A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.

³¹ I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.

³² A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.

³³ I sav grad beše se sabrao k vratima.

³⁴ I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i đavole mnoge istera, i ne dade đavolima da kazuju da Ga poznaju.

³⁵ A ujutru, vrlo rano ustavši, izađe i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.

³⁶ I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.

³⁷ I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.

³⁸ I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.

³⁹ I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i đavole izgoni.

⁴⁰ I dođe k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.

⁴¹ A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.

⁴² I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.

⁴³ I zapretivši mu odmah istera ga,

⁴⁴ I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

⁴⁵ A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.