¹ Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim

² Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.

³ Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.

⁴ Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.

⁵ A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.

⁶ I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,

⁷ I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!

⁸ A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.

⁹ I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.

¹⁰ Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.

¹¹ A najveći između vas da vam bude sluga.

¹² Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.

¹³ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.

¹⁴ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.

¹⁵ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.

¹⁶ Teško vama vođe slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.

¹⁷ Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.

¹⁸ I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je

¹⁹ Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti?

²⁰ Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.

²¹ I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.

²² I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.

²³ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.

²⁴ Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.

²⁵ Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.

²⁶ Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.

²⁷ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.

²⁸ Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.

²⁹ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,

³⁰ I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.

³¹ Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.

³² I vi dopunite meru otaca svojih.

³³ Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?

³⁴ Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,

³⁵ Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom.

³⁶ Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.

³⁷ Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!

³⁸ Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.

³⁹ Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.