¹ I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:

² Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.

³ I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.

⁴ Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.

⁵ A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

⁶ A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.

⁷ A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

⁸ Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.

⁹ Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.

¹⁰ I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

¹¹ Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

¹² I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

¹³ Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

¹⁴ Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.

¹⁵ Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.

¹⁶ I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.

¹⁷ Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?

¹⁸ Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?

¹⁹ Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.

²⁰ I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?

²¹ I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.

²² I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.

²³ Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga

²⁴ Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

²⁵ U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.

²⁶ A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.

²⁷ A posle svih umre i žena.

²⁸ O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.

²⁹ A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.

³⁰ Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.

³¹ A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:

³² Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.

³³ I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.

³⁴ A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.

³⁵ I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:

³⁶ Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?

³⁷ A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.

³⁸ Ovo je prva i najveća zapovest.

³⁹ A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

⁴⁰ O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.

⁴¹ A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus

⁴² Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.

⁴³ Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:

⁴⁴ Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

⁴⁵ Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?

⁴⁶ I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.