¹ I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k Maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika

² Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.

³ I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.

⁴ A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:

⁵ Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.

⁶ I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.

⁷ Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.

⁸ A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.

⁹ A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

¹⁰ I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?

¹¹ A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.

¹² I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

¹³ I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

¹⁴ I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.

¹⁵ A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.

¹⁶ I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?

¹⁷ I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.

¹⁸ A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne.

¹⁹ I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.

²⁰ I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!

²¹ A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.

²² I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.

²³ I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?

²⁴ A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.

²⁵ Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?

²⁶ Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.

²⁷ I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

²⁸ Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.

²⁹ A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.

³⁰ I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.

³¹ Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.

³² Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.

³³ Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.

³⁴ A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.

³⁵ I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.

³⁶ Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.

³⁷ A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.

³⁸ A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.

³⁹ I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.

⁴⁰ Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?

⁴¹ Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.

⁴² A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima.

⁴³ Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.

⁴⁴ I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

⁴⁵ I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.

⁴⁶ I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.