¹ Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj.

² I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.

³ I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni,

⁴ I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam.

⁵ I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako.

⁶ I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni?

⁷ Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete.

⁸ A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.

⁹ I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.

¹⁰ A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš.

¹¹ I primivši vikahu na gospodara.

¹² Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli.

¹³ A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?

¹⁴ Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi.

¹⁵ Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?

¹⁶ Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.

¹⁷ I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im:

¹⁸ Evo idem u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima; i osudiće Ga na smrt;

¹⁹ I predaće Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treći dan ustaće.

²⁰ Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto.

²¹ A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.

²² A Isus odgovarajući reče: Ne znate šta tražite; možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.

²³ I reče im: Čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.

²⁴ I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.

²⁵ A Isus dozvavši ih reče: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.

²⁶ Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.

²⁷ I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga.

²⁸ Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.

²⁹ I kad je izlazio iz Jerihona za Njim iđaše narod mnogi.

³⁰ I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!

³¹ A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!

³² I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: Šta hoćete da vam učinim?

³³ Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oči naše.

³⁴ I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.