¹ Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:

² Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.

³ A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?

⁴ Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.

⁵ A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bih ti ja mogao pomoći;

⁶ Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.

⁷ Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

⁸ Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.

⁹ No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.

¹⁰ I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.

¹¹ Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.

¹² Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?

¹³ A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.

¹⁴ Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.

¹⁵ A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.

¹⁶ A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?

¹⁷ Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?

¹⁸ A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.

¹⁹ Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.

²⁰ I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.

²¹ I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.

²² I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo.

²³ A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.

²⁴ A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.

²⁵ A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!

²⁶ A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.

²⁷ A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.

²⁸ Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.

²⁹ I otišavši Isus odande, dođe k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.

³⁰ I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,

³¹ Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.

³² A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.

³³ I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?

³⁴ I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.

³⁵ I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.

³⁶ I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.

³⁷ I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.

³⁸ A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.

³⁹ I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u okoline magdalske.