¹ U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj.

² I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

³ Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.

⁴ A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.

⁵ Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska.

⁶ I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.

⁷ A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?

⁸ Rodite dakle rod dostojan pokajanja.

⁹ I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.

¹⁰ Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.

¹¹ Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

¹² Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.

¹³ Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.

¹⁴ A Jovan branjaše Mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?

¹⁵ A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi Ga.

¹⁶ I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega.

¹⁷ I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.