¹ Ali će u poslednja vremena biti utvrđena gora doma Gospodnjeg navrh gora i uzvišena iznad humova, i narodi će se sticati k njoj.

² I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima i hodićemo Njegovim stazama; jer će iz Siona izaći zakon i reč Gospodnja iz Jerusalima.

³ I sudiće među mnogim narodima, i pokaraće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.

⁴ Nego će sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neće biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.

⁵ Jer će svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi ćemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.

⁶ U to vreme, govori Gospod, sabraću hrome, i skupiću odagnane i kojima zlo učinih.

⁷ I učiniću od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod će carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.

⁸ I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast, carstvo kćeri jerusalimske.

⁹ Zašto vičeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?

¹⁰ Muči se i viči, kćeri sionska, kao porodilja, jer ćeš izaći iz grada i stanovaćeš u polju, i otići ćeš u Vavilon; onde ćeš se osloboditi, onde će te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.

¹¹ A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreći: Da se oskvrni, i da se oči naše nagledaju Siona.

¹² Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.

¹³ Ustani i vrši, kćeri sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti bronzana, te ćeš satrti mnoge narode, i posvetiću Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.