¹ Kad lečim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloća samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi, i napolju udara četa.

² I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih dela njihova, preda mnom su.

³ Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove.

⁴ Svi čine preljubu; kao peć su koju užari hlebar, koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.

⁵ Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina, i on pruži ruku svoju podsmevačima.

⁶ Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peć; hlebar njihov spava celu noć, ujutru gori kao plamen ognjeni.

⁷ Svi su kao peć ugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan između njih ne viče k meni.

⁸ Jefrem se pomešao s narodima; Jefrem je pogača neprevrnuta.

⁹ Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna.

¹⁰ I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči, ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom niti Ga traže uza sve to.

¹¹ I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku.

¹² Kad otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.

¹³ Teško njima, jer zađoše od mene; pogibao će im biti, jer me izneveriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž.

¹⁴ Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene.

¹⁵ Kad ih karah, ukrepih im mišice; ali oni misliše zlo na me.

¹⁶ Vraćaju se, ali ne ka Višnjem, postaše kao luk lažljiv; knezovi će njihovi popadati od mača s obesti jezika svog; to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.