¹ Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.

² Nasledstvo naše privali se tuđincima, domovi naši inostrancima.

³ Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.

⁴ Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.

⁵ Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.

⁶ Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.

⁷ Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.

⁸ Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.

⁹ Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.

¹⁰ Koža nam pocrne kao peć od ljute gladi.

¹¹ Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.

¹² Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.

¹³ Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.

¹⁴ Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.

¹⁵ Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.

¹⁶ Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!

¹⁷ Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,

¹⁸ Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.

¹⁹ Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.

²⁰ Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?

²¹ Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.

²² Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?