¹ Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda kad posla k njemu car Sedekija Pashora sina Melhijinog i Sofoniju sina Masijinog sveštenika, i poruči:

² Upitaj Gospoda za nas, jer Navuhodonosor, car vavilonski, zavojšti na nas; eda bi nam učinio Gospod po svim čudesima svojim, da otide od nas.

³ A Jeremija im reče: Ovako recite Sedekiji:

⁴ Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja ću okrenuti natrag oružje što je u vašim rukama, kojim se bijete s carem vavilonskim i s Haldejcima koji su vas opkolili iza zidova, i skupiću ih usred tog grada.

⁵ I ja ću vojevati na vas rukom podignutom i mišicom krepkom i gnevom i jarošću i žestinom velikom.

⁶ I pobiću stanovnike tog grada, i ljude i stoku; od pomora velikog pomreće.

⁷ A posle, veli Gospod, daću Sedekiju cara Judinog i sluge njihove i narod, one koji ostanu u tom gradu od pomora, od mača i od gladi, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traže dušu njihovu, te će ih pobiti mačem, neće ih žaliti ni štedeti niti će se smilovati.

⁸ A narodu tom reci: Ovako veli Gospod: Evo ja stavljam pred vas put k životu i put k smrti.

⁹ Ko ostane u tom gradu, poginuće od mača ili od gladi ili od pomora; a ko izađe i preda se Haldejcima koji su vas opkolili, ostaće živ, i duša će mu biti mesto plena.

¹⁰ Jer okretoh lice svoje tome gradu na zlo, a ne na dobro, govori Gospod; u ruke caru vavilonskom biće predan, i on će ga spaliti ognjem.

¹¹ A za dom cara Judinog čujte reč Gospodnju:

¹² Dome Davidov, tako veli Gospod, sudite svako jutro, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih da ne iziđe kao oganj gnev moj i razgori se da ga niko ne može ugasiti za zloću dela vaših.

¹³ Evo me na tebe, koji sediš u dolini, kao stena u ravnici, govori Gospod, na vas, koji govorite: Ko će doći na nas? I ko će ući u stanove naše?

¹⁴ Jer ću vas pokarati po plodu dela vaših, veli Gospod, i raspaliću oganj u šumi njegovoj, koji će proždreti sve što je oko njega.