¹ Slušajte reč koju vam govori Gospod, dome Izrailjev.

² Ovako veli Gospod: Ne učite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plašite se, jer se od njih plaše narodi.

³ Jer su uredbe u naroda taština, jer seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom;

⁴ Srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomiče;

⁵ Stoje pravo kao palme, ne govore; treba ih nositi, jer ne mogu ići; ne boj ih se, jer ne mogu zla učiniti, a ne mogu ni dobra učiniti.

⁶ Niko nije kao Ti, Gospode; velik si i veliko je ime Tvoje u sili.

⁷ Ko se ne bi Tebe bojao, care nad narodima! Jer Tebi to pripada; jer među svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovim nema takvog kakav si Ti.

⁸ Nego su svi ludi i bezumni, drvo je nauka o taštini.

⁹ Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza, delo umetničko i ruku zlatarskih, odelo im je od porfire i skerleta, sve je delo umetničko.

¹⁰ A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni, od Njegove srdnje trese se zemlja, i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.

¹¹ Ovako im recite: Bogovi, koji nisu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.

¹² On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa;

¹³ On kad pusti glas svoj, buče vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, pušta munje s daždem, i izvodi vetar iz staja njegovih.

¹⁴ Svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laž liveni likovi njegovi, i nema duha u njima.

¹⁵ Taština su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuće.

¹⁶ Nije takav deo Jakovljev, jer je Tvorac svemu, i Izrailj Mu je nasledstvo, ime Mu je Gospod nad vojskama.

¹⁷ Pokupi iz zemlje trg svoj ti, koja sediš u gradu.

¹⁸ Jer ovako veli Gospod: Gle, ja ću izbaciti kao praćom stanovnike ove zemlje, i pritesniću ih da osete.

¹⁹ Teško meni od muke moje, reći će; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim.

²⁰ Moj je šator opustošen i sva uža moja pokidana, sinovi moji otidoše od mene i nema ih, nema više nikoga da razapne šator moj i digne zavese moje.

²¹ Jer pastiri postaše bezumni i Gospoda ne tražiše; zato ne biše srećni, i sve se stado njihovo rasprša.

²² Gle, ide glas i vreva velika iz severne zemlje da obrati gradove Judine u pustoš, u stan zmajevski.

²³ Znam, Gospode, da put čovečji nije u njegovoj vlasti niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim.

²⁴ Karaj me, Gospode, ali s merom, ne u gnevu svom, da me ne bi zatro.

²⁵ Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema, i naselje njegovo opusteše.