¹ Ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljinama? Krasno odeven, koračajući u veličini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vredan sam spasti.

² Zašto Ti je crveno odelo i haljine Ti kao u onog koji gazi u kaci?

³ Gazih sam u kaci, i niko između naroda ne beše sa mnom; ali ih izgazih u gnevu svom i potlačih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje.

⁴ Jer je dan od osvete u srcu mom, i dođe godina da se moji iskupe.

⁵ Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, i začudih se što nikoga ne beše da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja podupre me.

⁶ I izgazih narode u gnevu svom, i opojih ih jarošću svojom, i prolih na zemlju krv njihovu.

⁷ Pominjaću dobrotu Gospodnju, hvalu Gospodnju za sve što nam je učinio Gospod, i mnoštvo dobra što je učinio domu Izrailjevom po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj.

⁸ Jer reče: Doista su moj narod, sinovi, koji neće izneveriti. I bi im Spasitelj.

⁹ U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, i anđeo, koji je pred Njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vreme.

¹⁰ Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; zato im posta neprijatelj, i ratova na njih.

¹¹ Ali se opomenu starih vremena, Mojsija, naroda svog: gde je Onaj koji ih izvede iz mora s pastirom stada svog? Gde je Onaj što metnu usred njih Sveti Duh svoj?

¹² Koji ih vodi slavnom mišicom svojom za desnicu Mojsijevu? Koji razdvoji vodu pred njima, da steče sebi večno ime?

¹³ Koji ih vodi preko bezdana kao konja preko pustinje, da se ne spotakoše?

¹⁴ Duh Gospodnji vodi ih tiho, kao kad stoka silazi u dolinu; tako si vodio svoj narod da stečeš sebi slavno ime.

¹⁵ Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, mnoštvo milosrđa Tvog i milosti Tvoje? Eda li će se meni ustegnuti?

¹⁶ Ti si zaista Otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; Ti si, Gospode, Otac naš, ime Ti je, otkako je veka, Izbavitelj naš.

¹⁷ Zašto si nam dao da zađemo, Gospode, s puteva Tvojih? Da nam otvrdne srce da Te se ne bojimo? Vrati se radi sluga svojih, radi plemena nasledstva svog.

¹⁸ Zamalo nasledi narod svetosti Tvoje; neprijatelji naši pogaziše svetinju Tvoju.

¹⁹ Postasmo kao oni kojima nisi nikada vladao niti je prizivano ime Tvoje nad njima.