¹ Evo, car će carovati pravo i knezovi će vladati po pravdi.

² I čovek će biti kao zaklon od vetra, i kao utočište od poplave, kao potoci na suvom mestu, kao sen od velike stene u zemlji sasušenoj.

³ I oči onih koji vide neće biti zaslepljene, i uši onih koji čuju slušaće.

⁴ I srce nerazumnih razumeće mudrost, i jezik mutavih govoriće brzo i razgovetno.

⁵ Nevaljalac se neće više zvati knez, niti će se tvrdica nazivati podašnim.

⁶ Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeći licemerno i govoreći na Boga laž, da isprazni dušu gladnom i napoj žednom da uzme.

⁷ I sprave tvrdičine zle su; smišlja lukavštine da zatre nište rečima lažnim i kad siromah govori pravo.

⁸ Ali knez smišlja kneževski, i ustaje da radi kneževski.

⁹ Ustanite, žene mirne, slušajte glas moj; kćeri bezbrižne, čujte reči moje.

¹⁰ Za mnogo godina bićete u smetnji, vi bezbrižne; jer neće biti berbe, i sabiranje neće doći.

¹¹ Strašite se, vi mirne; drhtite, vi bezbrižne, svucite se, budite gole, i pripašite oko sebe kostret,

¹² Bijući se u prsa za lepim njivama, za rodnim čokotima.

¹³ Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mog, i po svim kućama veselim, u gradu veselom.

¹⁴ Jer će se dvorovi ostaviti, vreva gradska nestaće; kule i stražare postaće pećine doveka, radost divljim magarcima i paša stadima,

¹⁵ Dokle se ne izlije na nas Duh s visine i pustinja postane njiva a njiva se stane uzimati za šumu.

¹⁶ Tada će sud stanovati u pustinji, i pravda će stajati na njivi.

¹⁷ I mir će biti delo pravde, šta će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost doveka.

¹⁸ I moj će narod sedeti u mirnom stanu i u šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.

¹⁹ Ali će grad pasti na šumu, i grad će se vrlo sniziti.

²⁰ Blago vama koji sejete pokraj svake vode, i puštate volove i magarce.