¹ Gospode, Ti si Bog moj, uzvišavaću Te, slaviću ime Tvoje, jer si učinio čudesa; namere Tvoje od starine vera su i istina.

² Jer si od grada načinio gomilu, i od tvrdog grada zidine; od grada dvor za strance, doveka se neće sagraditi.

³ Zato će Te slaviti narod silan, grad strašnih naroda bojaće Te se.

⁴ Jer si bio krepost ubogom, krepost siromahu u nevolji njegovoj, utočište od poplave, zaklon od žege, jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid.

⁵ Vrevu inostranaca prekinuo si kao pripeku na suvom mestu; kao pripeka senom od oblaka, tako se pevanje nasilnika prekide.

⁶ I Gospod će nad vojskama učiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čistog vina, od pretilog mesa s moždanima, od vina bez taloga.

⁷ I pokvariće na ovoj gori zastirač kojim su zastrti svi narodi, i pokrivač kojim su pokriveni svi narodi.

⁸ Uništiće smrt zauvek, i utrće Gospod Gospod suze sa svakog lica, i sramotu naroda svog ukinuće sa sve zemlje; jer Gospod reče.

⁹ I reći će se u ono vreme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo.

¹⁰ Jer će ruka Gospodnja počinuti na ovoj gori, a Moav će se izgaziti na svom mestu kao što se gazi slama za gnoj.

¹¹ I razmahnuće rukama svojim sred njega, kao što razmahuje plivač da pliva, i oboriće oholost njegovu mišicama ruku svojih.

¹² I grad i visoke zidove tvoje sniziće, oboriće, baciće na zemlju u prah.