¹ Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.

² Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju učiniću kraj.

³ Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći.

⁴ Srce mi se smete, groza me poduze; noć milina mojih pretvori mi se u strah.

⁵ Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

⁶ Jer ovako mi reče Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

⁷ I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

⁸ I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć.

⁹ I evo dođoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

¹⁰ Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

¹¹ Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi noćas? Stražaru! Šta bi noćas?

¹² Stražar reče: Doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dođite.

¹³ Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj noćivaćete, putnici dedanski!

¹⁴ Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

¹⁵ Jer će bežati od mača, od mača golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

¹⁶ Jer ovako mi reče Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave kidarske.

¹⁷ I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.