¹ U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judinog dođe Resin car sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogoše uzeti.

² I dođe glas domu Davidovom i rekoše: Sirija se složi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegovog ustrepta kao drveće u šumi od vetra.

³ Tada reče Gospod Isaiji: Izađi na susret Ahazu, ti i Sear-jasuv, sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja beljarevog.

⁴ I reci mu: Čuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva kraja ovih glavnji što se puše, od raspaljenog gneva Resinovog i sirskog i sina Remalijinog.

⁵ Što se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovoriše na tvoje zlo govoreći:

⁶ Hajdemo na judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilovog.

⁷ Zato ovako veli Gospod Bog: Neće se to učiniti, neće biti.

⁸ Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do šezdeset i pet godina satrće se Jefrem tako da više neće biti narod.

⁹ I glava je Jefremu Samarija, a Samariji je glava sin Remalijin. Ako ne verujete, nećete se održati.

¹⁰ I još reče Gospod Ahazu govoreći:

¹¹ Išti znak od Gospoda Boga svog, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.

¹² A Ahaz reče: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda.

¹³ Tada reče Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosađujete ljudima, nego dosađujete i Bogu mom?

¹⁴ Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.

¹⁵ Maslo i med ješće, dok ne nauči odbaciti zlo a izabrati dobro.

¹⁶ Jer pre nego nauči dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njena.

¹⁷ Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog.

¹⁸ I tada će Gospod zazviždati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pčelama koje su u zemlji asirskoj;

¹⁹ I doći će i popadaće sve u puste doline i u kamene raseline i na sve česte i na svako drvce.

²⁰ Tada će Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu.

²¹ I tada ko sačuva kravicu i dve ovce,

²² Od mnoštva mleka što će davati ješće maslo; jer maslo i med ješće ko god ostane u zemlji.

²³ I tada će svako mesto gde ima hiljadu čokota za hiljadu srebrnjaka zarasti u čkalj i trnje.

²⁴ Sa strelama i s lukom ići će se onamo, jer će sva zemlja biti čkalj i trnje.

²⁵ A na sve gore koje su se kopale motikom, na njih neće doći strah od čkalja i trnja, nego će biti ispust volovima i gaziće ih ovce.