¹ Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.

² Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene.

³ Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume.

⁴ Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag.

⁵ Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.

⁶ Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene.

⁷ Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini.

⁸ I osta kći sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.

⁹ Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom.

¹⁰ Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski!

¹¹ Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? Veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću.

¹² Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu?

¹³ Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.

¹⁴ Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.

¹⁵ Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.

¹⁶ Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.

¹⁷ Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.

¹⁸ Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.

¹⁹ Ako hoćete slušati, dobro zemaljsko ješćete.

²⁰ Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.

²¹ Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici.

²² Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom.

²³ Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotoj ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.

²⁴ Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razračunaću se sa protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim.

²⁵ I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje.

²⁶ I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.

²⁷ Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.

²⁸ A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće.

²⁹ Jer ćete se posramiti od gajeva koje želeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste.

³⁰ Jer ćete biti kao hrast kome opada lišće i kao vrt u kome nema vode.

³¹ I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.