¹ Solomunova pesma nad pesmama.

² Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

³ Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke.

⁴ Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te.

⁵ Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi.

⁶ Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svoj vinograd, koji ja imam.

⁷ Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ? Jer zašto bih lutala među stadima drugova tvojih?

⁸ Ako ne znaš, najlepša između žena, pođi tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih.

⁹ Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim.

¹⁰ Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima.

¹¹ Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim.

¹² Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris.

¹³ Dragi mi je moj kita smirne, koja među dojkama mojim počiva.

¹⁴ Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih.

¹⁵ Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice.

¹⁶ Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se.

¹⁷ Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.