¹ Čovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.

² Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.

³ Kad dođe bezbožnik, dođe i rug, i prekor sa sramotom.

⁴ Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.

⁵ Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravom na sudu.

⁶ Usne bezumnikove pristaju u svađu, i usta njegova dozivaju boj.

⁷ Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.

⁸ Reči su opadačeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

⁹ I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući.

¹⁰ Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.

¹¹ Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.

¹² Pred propast podiže se srce čoveka, a pre slave ide smernost.

¹³ Ko odgovara pre nego čuje, tome je ludost i sramota.

¹⁴ Duh čovečiji snosi bol svoj; a duh oboren ko će podignuti?

¹⁵ Srce razumnog čoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.

¹⁶ Dar čoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.

¹⁷ Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dođe bližnji njegov, ispituje se.

¹⁸ Raspre prekida žreb, i između silnih rasuđuje.

¹⁹ Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru.

²⁰ Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.

²¹ Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.

²² Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.

²³ Siromah govori moleći, a bogat odgovara oštro.

²⁴ Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.