¹ Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.

² Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.

³ U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.

⁴ Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.

⁵ Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.

⁶ Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.

⁷ Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.

⁸ Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.

⁹ Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja.

¹⁰ Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.

¹¹ Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.

¹² Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.

¹³ I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.

¹⁴ Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.

¹⁵ Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.

¹⁶ Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.

¹⁷ Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.

¹⁸ Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.

¹⁹ Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.

²⁰ Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.

²¹ Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

²² Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.

²³ U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.

²⁴ Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

²⁵ Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.

²⁶ U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.

²⁷ Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

²⁸ U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.

²⁹ Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.

³⁰ Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

³¹ Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.

³² Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.

³³ Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.

³⁴ Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.

³⁵ Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.