¹ Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.

² Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.

³ Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.

⁴ Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.

⁵ Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.

⁶ Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.

⁷ Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

⁸ Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.

⁹ Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.

¹⁰ Od oholosti biva samo svađa, a koji primaju savet, u njih je mudrost.

¹¹ Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.

¹² Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.

¹³ Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

¹⁴ Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.

¹⁵ Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.

¹⁶ Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.

¹⁷ Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.

¹⁸ Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.

¹⁹ Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

²⁰ Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

²¹ Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.

²² Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

²³ Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.

²⁴ Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

²⁵ Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.