¹ Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.

² Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka zlikovca osuđuje.

³ Neće se čovek utvrditi bezbožnošću, a koren pravednih neće se pomaći.

⁴ Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.

⁵ Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.

⁶ Reči bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.

⁷ Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.

⁸ Prema razumu svom hvali se čovek; a ko je opaka srca, prezreće se.

⁹ Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se veliča a hleba nema.

¹⁰ Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.

¹¹ Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.

¹² Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.

¹³ Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.

¹⁴ Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i platu za dela svoja prima čovek.

¹⁵ Bezumniku se čini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.

¹⁶ Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.

¹⁷ Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.

¹⁸ Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrih lek.

¹⁹ Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za čas.

²⁰ Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.

²¹ Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika, a bezbožnici će se napuniti zla.

²² Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.

²³ Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.

²⁴ Ruka radljiva gospodariće, a lena će davati danak.

²⁵ Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava.

²⁶ Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.

²⁷ Lenjivac neće peći lov svoj, a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.

²⁸ Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.