¹ Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;

² Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.

³ Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:

⁴ Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:

⁵ Hodite, jedite hleba mog, i pijte vino koje sam rastvorila.

⁶ Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.

⁷ Ko uči podsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.

⁸ Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.

⁹ Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednog, i znaće više.

¹⁰ Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.

¹¹ Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.

¹² Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.

¹³ Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;

¹⁴ I sedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim,

¹⁵ Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:

¹⁶ Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:

¹⁷ Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.

¹⁸ A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.