¹ Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,

² Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,

³ Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

⁴ Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.

⁵ Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,

⁶ Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.

⁷ Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.

⁸ Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

⁹ Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.

¹⁰ Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;

¹¹ Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;

¹² Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;

¹³ Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;

¹⁴ Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;

¹⁵ Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.

¹⁶ Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.

¹⁷ Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;

¹⁸ A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.

¹⁹ Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.

²⁰ Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;

²¹ U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;

²² Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?

²³ Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.

²⁴ Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

²⁵ Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;

²⁶ Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;

²⁷ Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.

²⁸ Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.

²⁹ Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;

³⁰ Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.

³¹ Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.

³² Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.

³³ Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.