¹ Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,

² Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj.

³ Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš?

⁴ Čovek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi.

⁵ Gospode! Savij nebesa svoja, i siđi; dotakni se gora, i zadimiće se.

⁶ Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.

⁷ Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tuđinaca,

⁸ Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

⁹ Bože! Pesmu novu pevaću Ti, u psaltir od deset žica udaraću Tebi,

¹⁰ Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.

¹¹ Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

¹² Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kćeri naše kao stupovi prekrasno izrađeni u dvoru;

¹³ Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim.

¹⁴ Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim.

¹⁵ Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog!