¹ Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,

² Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:

³ "Neću ući u šator doma svog, niti ću leći na postelju odra svog;

⁴ Neću dati sna očima svojim, ni veđama svojim drema;

⁵ Dok ne nađem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."

⁶ Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nađosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

⁷ Uđimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

⁸ Stani, Gospode, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje.

⁹ Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.

¹⁰ Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

¹¹ Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom.

¹² Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.

¹³ Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.

¹⁴ Ovo je počivalište moje uvek, ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.

¹⁵ Hranu ću njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiću hleba.

¹⁶ Sveštenike ću njegove obući u spasenje, i sveti će se njegovi radovati.

¹⁷ Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu, postaviću videlo pomazaniku svom.

¹⁸ Neprijatelje ću njegove obući u sramotu; a na njemu će cvetati venac njegov.