¹ Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu svom daj slavu, po milosti svojoj, po istini svojoj.

² Zašto da govore narodi: Gde li je Bog njihov?

³ Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće.

⁴ Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih.

⁵ Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide;

⁶ Uši imaju, a ne čuju; nozdrve imaju, a ne mirišu;

⁷ Ruke imaju, a ne hvataju; noge imaju, a ne hode, i ne puštaju glas iz grla svog.

⁸ Takvi su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.

⁹ Dome Izrailjev, uzdaj se u Gospoda; On im je pomoć i štit.

¹⁰ Dome Aronov, uzdaj se u Gospoda; On im je pomoć i štit.

¹¹ Koji se bojite Gospoda, uzdajte se u Gospoda; On im je pomoć i štit.

¹² Gospod nas se opominje, blagosilja nas, blagosilja dom Izrailjev, blagosilja dom Aronov;

¹³ Blagosilja one koji se boje Gospoda, male i velike.

¹⁴ Da vam Gospod umnoži blagoslove, vama i sinovima vašim!

¹⁵ Gospod da vas blagoslovi, Tvorac neba i zemlje!

¹⁶ Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima čovečijim.

¹⁷ Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gde se ćuti.

¹⁸ Nego ćemo mi blagosiljati Gospoda odsad i doveka. Aliluja!