¹ Bože, slavo moja, nemoj ćutati,

² Jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivim.

³ Rečima zlobnim sa svih strana gone me, i oružaju se na me nizašta.

⁴ Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.

⁵ Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.

⁶ Postavi nad njim starešinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.

⁷ Kad se stane suditi, neka izađe kriv, i molitva njegova neka bude greh.

⁸ Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.

⁹ Deca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.

¹⁰ Deca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hleba izvan svojih pustolina.

¹¹ Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuđini muku njegovu.

¹² Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

¹³ Nasleđe njegovo nek se zatre, u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.

¹⁴ Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda, i greh matere njegove nek se ne izbriše.

¹⁵ Neka budu svagda pred Gospodom, i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;

¹⁶ Zato što se nije sećao činiti milost, nego je gonio čoveka ništeg i ubogog, i tužnom u srcu tražio smrt.

¹⁷ Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

¹⁸ Nek se obuče u kletvu kao u haljinu, i ona nek uđe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.

¹⁹ Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači, i kao pojas, kojim se svagda paše.

²⁰ Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.

²¹ A meni, Gospode, Gospode, učini šta priliči imenu Tvom. Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.

²² Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.

²³ Nestaje me kao sena, kad se odmiče; teraju me kao skakavce.

²⁴ Kolena moja iznemogoše od posta, i telo moje omrša.

²⁵ Postadoh podsmeh njima; videći me mašu glavom svojom.

²⁶ Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.

²⁷ Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka, i Ti, Gospode, da si ovo učinio.

²⁸ Oni kunu, a Ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se Tvoj obraduje.

²⁹ Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

³⁰ Hvaliću Gospoda veoma ustima svojim, i usred mnogih slaviću Ga,

³¹ Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onih koji osuđuju dušu njegovu.