¹ Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.

² Tako neka kažu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

³ Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.

⁴ Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;

⁵ Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;

⁶ Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.

⁷ I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.

⁸ Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

⁹ Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.

¹⁰ Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvožđe;

¹¹ Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.

¹² On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

¹³ Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;

¹⁴ Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.

¹⁵ Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

¹⁶ Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.

¹⁷ Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.

¹⁸ Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dođoše do vrata smrtnih.

¹⁹ Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.

²⁰ Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.

²¹ Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

²² I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!

²³ Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,

²⁴ Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini.

²⁵ Kaže, i diže se silan vetar, i ustaju vali na njemu,

²⁶ Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;

²⁷ Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.

²⁸ Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.

²⁹ On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.

³⁰ Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.

³¹ Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

³² Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starešinskoj slave Ga!

³³ On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,

³⁴ Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

³⁵ On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,

³⁶ I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;

³⁷ Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.

³⁸ Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umanjuje.

³⁹ Pre ih beše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

⁴⁰ On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

⁴¹ On izvlači ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.

⁴² Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

⁴³ Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.