¹ Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u veličanstvo i krasotu.

² Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;

³ Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake načinio si da su Ti kola, ideš na krilima vetrenim.

⁴ Činiš vetrove da su Ti anđeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.

⁵ Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka.

⁶ Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.

⁷ Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku.

⁸ Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.

⁹ Postavio si među, preko koje ne prelaze, i ne vraćaju se da pokriju zemlju.

¹⁰ Izveo si izvore po dolinama, između gora teku vode.

¹¹ Napajaju sve zveri poljske; divlji magarci gase žeđ svoju.

¹² Na njima ptice nebeske žive; kroz grane razleže se glas njihov.

¹³ Napajaš gore s visina svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja.

¹⁴ Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist čoveku, da bi izvadio hleb iz zemlje.

¹⁵ I vino veseli srce čoveku, i lice se svetli od ulja, i hleb srce čoveku krepi.

¹⁶ Site se drveta Božija, kedri livanski, koje si posadio.

¹⁷ Na njima ptice viju gnezda; stanak je rodin na jelama.

¹⁸ Gore visoke divokozama, kamen je utočište zečevima.

¹⁹ Stvorio si mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj.

²⁰ Stereš tamu, i biva noć, po kojoj izlazi sve zverje šumsko;

²¹ Lavovi riču za plenom, i traže od Boga hrane sebi.

²² Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.

²³ Izlazi čovek na posao svoj, i na rad svoj do večera.

²⁴ Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog.

²⁵ Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika;

²⁶ Tu lađe plove, krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu.

²⁷ Sve Tebe čeka, da im daješ piću na vreme.

²⁸ Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra.

²⁹ Odvratiš lice svoje, žaloste se; uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj vraćaju se.

³⁰ Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.

³¹ Slava Gospodu uvek; nek se veseli Gospod za dela svoja!

³² On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotakne se gora, i dime se.

³³ Pevaću Gospodu za života svog; hvaliću Boga svog dok sam god.

³⁴ Neka Mu bude mila beseda moja! Veseliću se o Gospodu.

³⁵ Neka nestane grešnika sa zemlje, i bezbožnika neka ne bude više! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Aliluja!