¹ Gospode! Čuj molitvu moju, i vika moja nek izađe preda Te.

² Nemoj odvratiti lice svoje od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad Te prizivam, pohitaj, usliši me.

³ Jer prođoše kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogoreše.

⁴ Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hleb svoj.

⁵ Od uzdisanja mog prionu kost moja za meso moje.

⁶ Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama.

⁷ Ne spavam, i sedim kao ptica bez druga na krovu.

⁸ Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.

⁹ Jedem pepeo kao hleb, i piće svoje rastvaram suzama.

¹⁰ Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavši me bacio si me.

¹¹ Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osuših se.

¹² A Ti, Gospode, ostaješ doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.

¹³ Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je došlo vreme;

¹⁴ Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov žale.

¹⁵ Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;

¹⁶ Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;

¹⁷ Pogledaće na molitvu onih koji nemaju pomoći, i neće se oglušiti molbe njihove.

¹⁸ Napisaće se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.

¹⁹ Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.

²⁰ Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odreši sinove smrtne;

²¹ Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,

²² Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.

²³ Strošio je na putu krepost moju, skratio dane moje.

²⁴ Rekoh: Bože moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.

²⁵ Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.

²⁶ To će proći, a Ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se.

²⁷ Ali Ti si taj isti i godine Tvoje neće isteći.

²⁸ Sinovi će sluga Tvojih živeti, i seme će se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.