¹ Koji živi u zaklonu Višnjeg, u senu Svemogućeg počiva.

² Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj, u kog se uzdam.

³ On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutog pomora;

⁴ Perjem svojim oseniće te, i pod krilima Njegovim zaklonićeš se; istina je Njegova štit i ograda.

⁵ Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju,

⁶ Pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori.

⁷ Pašće pored tebe hiljada i deset hiljada s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći.

⁸ Samo ćeš gledati očima svojim, i videćeš platu bezbožnicima.

⁹ Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjeg si izabrao sebi za utočište.

¹⁰ Neće Te zlo zadesiti, i udarac neće dosegnuti do kolibe Tvoje.

¹¹ Jer anđelima svojim zapoveda za Tebe da Te čuvaju po svim putevima Tvojim.

¹² Na ruke će Te uzeti da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.

¹³ Na lava i na aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja.

¹⁴ "Kad me ljubi, izbaviću Ga; zakloniću Ga, kad je poznao ime moje.

¹⁵ Zazvaće me, i uslišiću Ga; s Njim ću biti u nevolji, izbaviću Ga i proslaviću Ga.

¹⁶ Dugog života nasitiću Ga, i pokazaću mu spasenje svoje."