¹ Gospode! Ti si nam utočište od kolenja do kolenja.

² Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka doveka, Ti si Bog.

³ Ti vraćaš čoveka u trulež, i govoriš: Vratite se sinovi ljudski!

⁴ Jer je hiljada godina pred očima Tvojim kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna.

⁵ Ti ih kao povodnjem odnosiš; oni su kao san, kao trava, koja rano vene,

⁶ Ujutru cveta i uvene, uveče se pokosi i sasuši.

⁷ Jer nas nestaje od gneva Tvog, i od jarosti Tvoje u smetnji smo.

⁸ Stavio si bezakonja naša preda se, i tajne naše na svetlost lica svog.

⁹ Svi se dani naši prekraćuju od srdnje Tvoje, godine naše prolaze kao glas.

¹⁰ Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jačeg do osamdeset godina: i sam je cvet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odlećemo.

¹¹ Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost, da bi Te se kao što treba bojao?

¹² Nauči nas tako brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro.

¹³ Povrati se, Gospode! Dokle ćeš? Smiluj se na sluge svoje.

¹⁴ Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radovaćemo se i veseliti u sve dane svoje.

¹⁵ Obraduj nas prema danima, u koje si nas mučio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju.

¹⁶ Neka se pokaže na slugama Tvojim delo Tvoje, i slava Tvoja na sinovima njihovim.

¹⁷ Neka bude dobra volja Gospoda Boga našeg s nama, i delo ruku naših dovrši nam, i delo ruku naših dovrši.