¹ Gospode Bože, Spasitelju moj, danju vičem i noću pred Tobom.

² Nek izađe preda Te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mom;

³ Jer je duša moja puna jada, i život se moj primače paklu.

⁴ Izjednačih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao čovek bez sile,

⁵ Kao među mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji su od ruke Tvoje daleko.

⁶ Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu.

⁷ Oteža mi gnev Tvoj, i svima valima svojim udaraš me.

⁸ Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaći.

⁹ Oko moje usahnu od jada, vičem Te, Gospode, sav dan, pružam k Tebi ruke svoje.

¹⁰ Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? Ili će mrtvi ustati i Tebe slaviti?

¹¹ Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja, i istina Tvoja u truljenju?

¹² Eda li će u tami poznati čudesa Tvoja, i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja?

¹³ Ali ja, Gospode, k Tebi vičem, i jutrom molitva moja sreta Te.

¹⁴ Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, i odvraćaš lice svoje od mene?

¹⁵ Mučim se i izdišem od udaraca, podnosim strahote Tvoje, bez nadanja sam.

¹⁶ Gnev Tvoj stiže me, strahote Tvoje razdiru me.

¹⁷ Opteču me svaki dan kao voda, stežu me odsvuda.

¹⁸ Udaljio si od mene druga i prijatelja; poznanici moji sakrili su se u mrak.