¹ Pastire Izrailjev, čuj! Koji vodiš sinove Josifove kao ovce, koji sediš na heruvimima, javi se!

² Pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom probudi krepost svoju, i hodi da nam pomogneš.

³ Bože! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo!

⁴ Gospode, Bože nad vojskama! Dokle ćeš se gneviti kad Te moli narod Tvoj?

⁵ Hraniš ih hlebom suznim, i pojiš ih suzama trostrukom merom.

⁶ Učinio si da se oko nas svađaju susedi naši, i neprijatelji se naši smeju među sobom.

⁷ Bože nad vojskama! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo!

⁸ Iz Misira si preneo čokot, izagnao narode, i posadio ga.

⁹ Okrčio si za nj, i on pusti žile, i zauze svu zemlju.

¹⁰ Gore se pokriše njegovim senom, i loze su mu kao kedri Božiji.

¹¹ Pustio je loze svoje do mora i ogranke svoje do reke.

¹² Zašto si mu razvalio ogradu, da ga kida ko god prođe?

¹³ Gorski vepar podgriza ga, i poljska zver jede ga.

¹⁴ Bože nad vojskama! Obrati se, pogledaj s neba i vidi, i obiđi vinograd ovaj,

¹⁵ Sad ovaj, koji je posadila desnica Tvoja, i sina kog si ukrepio sebi!

¹⁶ Popaljen je ognjem, isečen, od strašnog pogleda Tvog propade.

¹⁷ Neka bude ruka Tvoja nad čovekom desnice Tvoje, nad sinom čovečijim kog si utvrdio sebi!

¹⁸ I nećemo odstupiti od Tebe, oživi nas, i ime Tvoje prizivaćemo.

¹⁹ Gospode, Bože nad vojskama! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje, da se spasemo!